За развој хармоничне одјељењске заједнице ученика у којој ће владати поштовање, повјерење, другарство, важно је остварити искрену сарадњу са родитељима. Свако одјељење је специфично на свој начин. Различите су потребе, карактери ђака, способности и интересовања. Али, када се нађе спона која буди у њима оно најбоље тада и рад у учионици, а и изван ње може бити квалитетан, интересантан, динамичан, плодоносан на радост свих учесника.

У једној учионици наше школе ђаци и учитељица ријешили су да садржаје из Моје околине о занимањима људи реализују на другачији начин.

У банци

Посјету Новој банци поводом Дана штедње (31.10.) искористили смо да поред учења о штедњи, научимо и видимо  шта  и помоћу чега раде запослени у банци. У томе су нам помогли запослени у банци, мама ученице (Љиљана Мелезовић) и њене колеге.

Родитељи предавачи

2.11. на часу обраде садржаја о занимањима људи, поред учитељице у наставном процесу учествовале су и двије маме, наставница енглеског језика (Сенка Калајџић) и дипломирани географ и туризмолог (Ивана Ђокић-Милановић).

Након уводне активности учитељице, родитељи су имали задатак да представе своја занимања у чему су се одлично снашли. Ђаци су пажљиво слушали, учествовали у разговору, импровизацијама,  постављали питања и сарађивали у свим видовима рада. Другачији приступ двије маме учинио је час динамичним и интересантним. Смијеха и радозналости није мањкало, а нових знања и сазнања било је на претек. Након активности родитеља кроз припремљена  питања смо утврдили колико су дјеца запамтила од онога што су чули. Резултати су били сјајни.

Истраживачки задатак за домаћи рад није им тешко пао јер треба да одглуме одређено занимање добијено насумичним извлачењем картица са занимањима људи угледавши се на маме предаваче.

Код обућара

7.11. организован је обилазак обућарске радње (члана породице ученице) и упознавању обућарског заната. Знатижеља дјеце је дошла до усијања посматрајући поступак поправљања ципеле, употребе машине и разног алата како би ципела била корисна и поправљена враћена власнику. Донијели смо закључак да ниједан посао није лак, да су труд, залагање и  љубав према послу кључни.

У штампарији

Након љубазног занатлије прошетали смо да штампарије у нашем граду. Имали смо прилику да видимо како се штампају и уређују књиге којима се служимо свакодневно и кроз који процес треба  проћи да бисмо добили готов производ – књигу. Сјајни домаћини, стрпљиво и уз осмијех одговарали су на питања ђака и пружили им искуство које сигурно неће заборавити. Ђаци су на велико одушевљење добили на поклон књиге и пуни утисака вратили се у школске клупе.

Схватили смо да је сваки посао подједнако важан,  да је рад био и остао мјерило људске вриједности. И сама  пословица каже: „Боље да рад говори о теби, него ти о њему“. А ми квалитетно научисмо за кратко вријеме доста о раду, продубисмо наше међусобне односе, али и односе са породицом и локалном заједницом јер партнерство је битно.

Извјештај припремила: Зорана Модић, професор разредне наставе