Вијести

  1. Почетна
  2.  » 
  3. Обавјештења
  4.  » Уна Томић освојила другу награду на литерарном конкурсу „Светосавље и наше доба“

Уна Томић освојила другу награду на литерарном конкурсу „Светосавље и наше доба“

13.05.2022 | Обавјештења, Такмичења

Ученица четвртог разреда наше школе Уна Томић освојила је другу награду у својој категорији на 30. конкурсу „Светосавље и наше доба“ у организацији Кола српских сестара Епархије бачке и Катихетског одбора Епархије бачке, Удружења војвођанских учитеља и Центра за ликовно васпитање дјеце и омладине Војводине.

На конкурс су, поред литерарних радова, пристизали и ликовни и калиграфски радови из Републике Србије, Републике Српске, Републике Хрватске и Републике Мађарске. Укупно је пристигло 2706 радова из 413 образовних установа.

У категорији основних школа од првог до петог разреда пристигло је 154 литерарна рада из 131 основне школе. Међу тим радовима, рад „Пред иконом Светог Саве“ наше Уне Томић је награђен другом наградом.

Изложба радова и свечана додјела награда биће организована у суботу 21. маја 2022. године у СТШ „Милева Марић – Ајнштајн“ у Новом Саду са почетком у 12 часова.

Честитамо нашој ученици и њеној учитељици Доминки Васић на постигнутом успјеху.

Унин награђени рад можете прочитати у наставку.

Пред иконом Светог Саве

Вече, 27. јануар моја породица обавља традиционалну вечеру. Када су сви устали од стола, ја сам стала пред икону највећег просветитеља српског рода.

Дубоко загледана у икону, мисли су ме одвеле у доба у којем је живио Свети Сава. Исти се прво звао Растко – раст, односно храст – свето дрво. Иако је био трећи најмлађи син великог Стефана Немање, није био размажено дијете. Постидјех се пред светом иконом јер се сјетих да сам прије неколико дана тражила играчку од родитеља. Била је скупа и они ми је нису могли приуштити, а ја сам плакала и викала, чак и руком од сто ударила. Извињавала сам се пред иконом и дубоко се у себи кајала, јер ми нове играчке нису требале, ионако сам их имала пуно.

Сазнала сам да је Свети Сава имао мирољубиву душу. Читала сам да је помирио своју браћу Вукана и Стефана у борби за престо. Сјетих се свађе са мојом браћом. Узели су ми лопту без питања, а ја сам направила свађу због једне ситнице. Хтјела сам да будем главна у кући и прва у очевом срцу. Из Савиног примјера научих да ниједна свађа није вриједна братске љубави. Пред Савиним ликом који ме са иконе гледа тихо изговорих, онако шапатом, „Хвала ти, Свети Саво“.

Прије вечере, од мог дједа чула сам да је Свети Сава био и велики градитељ. Сазнала сам да је заједно са својим оцем изградио манастир Хиландар. Била сам поносна, јер се сјетих да сам јуче и ја са дједом изградила кућице за птице. Напољу је било хладно и стезао је мраз. У кућице смо оставили и храну, тако да ћемо им можда спасти животе, јер сада имају гдје да се склоне.

Стојећи пред иконом, схватила сам да сам кроз Савина дјела ријешила своје мале проблеме. Три пута сам се прекстила, пољубила икону а прошапутала: „Хвала ти, Свети Саво, што си ме кроз своја дјела научио о доброчинству и праведности“. Послије моје мале молитве сам се заклела да ћу слиједити Савин пут, пут православља испуњен истином, правдом и добротом.